Ne postoji nijedan racionalan razlog da se sadašnji nivo akciza na duvan u Bosni i Hercegovini zadrži, jer postojeća akcizna politika ne koristi nikome, osim ljudima koji se bave švercom tih proizvoda.

Vrijednost crnog tržišta duvanskih proizvoda u Bosni i Hercegovini premašila je vrijednost legalnog tržišta, po čemu smo zemlja slučaj u Evropi.

Ovo je, između ostalog, istaknuto na prezentaciji u organizaciji Udruženja “Liberalni forum”, koje je u saradnji s Udruženjem ekonomista Republike Srpske SWOT izradilo policy paper “Akcizna politika na duvan i duvanske proizvode u BiH – trenutno stanje i perspektive”.

Ideja “Liberalnog foruma” je da se sa svim ključnim učesnicima u procesu, kreatorima politika, donosiocima odluka i predstavnicima medija otvori dijalog o problematici akcizne politike i uticaju postojećih stopa akciza na rast crnog tržišta.

Preporuke za izmjene javnih politika domaći ekonomisti predstavili su u Sarajevu, a prezentacije će se održati i u Mostaru i Banjaluci u dolazećem periodu.

Kako je istaknuto, glavni pokretači kriminalnih aktivnosti su znatno viša cijena cigareta u legalnoj prodaji od onih švercovanih, što dodatno motivišu slaba kupovna moć i opšti ekonomski standard kupaca, te potencijalno velika zarada od kriminalnih aktivnosti za grupe koje prodaju cigarete na crnom tržištu.

Institucije nadležne za sprovođenje zakona, odnosno policija i inspekcije, u ovoj godini bilježe bolje rezultate u oblasti suzbijanja crnog tržišta duvanskim proizvodima, ali njihov pojačan angažman ne može donijeti zadovoljavajuće cjelokupne rezultate sve dok građanima bude daleko jeftinije cigarete nabavljati na crnom, nego na legalnom tržištu.

Procjene relevantnih institucija pokazuju da bi, kada bi kompletno ilegalno tržište bilo u legalnim tokovima, država mogla računati na dodatnu milijardu KM.

“Postoji jasna veza između pada prodaje duhana i duhanskih proizvoda na nekom od tržišta i porasta neformalnog djelovanja ili šverca, koje je pokretač cjelokupne sive ekonomije. Jedan od razloga je nametnuta fiskalna obaveza, odnosno previsoko akcizno opterećenje. Kada to sve stavimo u kontekst rigidne akcizne politike koju imamo i nemogućnost naših inspekcijskih organa da se obračunaju s crnim tržištem u BiH imamo situaciju da se crno tržište nažalost izjednačilo s legalnim”, rekao je ekonomista Faruk Hadžić. 

Na prezentaciji je istaknuto da ekonomisti u BiH godinama upozoravaju i pokušavaju skrenuti pažnju na pogrešnu akciznu politiku kao i na činjenicu da se akcize kao posebna vrsta poreza ne troše namjenski.

Jedna od preporuka dokumenta “Akcizna politika na duvan i duvanske proizvode u BiH – trenutno stanje i perspektive” jeste upravo da se novac prikupljen po osnovu akciza na duvan usmjeri u zdravstveni sektor. 

“Preporuka je da u veleprodajnoj cijeni poresko opterećenje bude oko 80 odsto, a zbog prebrzog usklađivanja akcize dostigli smo nivo od 90 procenata maloprodajne cijene. Ako kutija cigareta košta pet KM država od tog iznosa sebi uzme 4,5 KM dok 0,5 KM ostaje svim drugim akterima u procesu, dakle proizvođač, distributer i trgovac imaju 0,5 KM. Ako posmatramo u regionu, BiH ima najveće poresko opterećenje, čak više i od Hrvatske, koja je članica EU”, istakao je Hadžić. 

Koliko je rigidna akcizna politika u BiH možda najbolje pokazuju podaci o visini specifične i minimalne akcize na duvan u Bosni i Hercegovini.

Recimo, 2009. godine specifična akciza na duvan iznosila je 7,5 KM na 1.000 komada cigareta, a 2021. ona iznosi 82,5 KM. Kod minimalne akcize situacija je slična, jer je na početku 2010. godine ona iznosila 40 KM, a 2021. povećana je na 162,5 KM.

Upravo zbog ovolikog opterećenja i drastičnog rasta nameta, od 2014. do 2019. godine došlo je do rasta i duplog povećanja prodaje duvana na ilegalnom tržištu, a na prezentaciji se moglo čuti i to da je u 2019. godini, da nije postojalo ilegalno tržište i da se sva prodaja svela u legalne tokove, moglo biti naplaćeno još milijardu KM po osnovu akciza na duvan. 

Danijal Hadžović, predsjednik “Liberalnog foruma”, rekao je da je akcizna politika jedna od onih koje su štetne za društvo, jer korist od te politike nema niko pošto su podaci do kojih su došli poražavajući. 

Ono što podstiče nelegalno tržište jeste i činjenica o velikoj razlici u cijeni legalnog i ilegalnog proizvoda i zbog toga je neophodno smanjiti poresko opterećenje na duvan, jer je to najbolji način da se oni koji su s legalnog prešli na ilegalnu kupovinu cigareta vrate u legalne tokove. 

Arsen Hršum, iz Udruženja ekonomista Republike Srpske SWOT, istakao je da novac od prikupljenih akciza na duvan treba usmjeriti u zdravstveni sektor, ali i istovremeno jačati inspekcijske organe od poreskih uprava pa do nižih vlasti. 

“Sam sistem akcizne politike treba da bude baziran na određenim analizama, a ne da primijenimo neku regulativu evropske zemlje i očekujemo da budu rezultati kao i u tim državama.

Neophodno je zakonodavnu regulativu približiti našem tržištu”, rekao je Hršum i zaključio da je potrebno da se fiskalna, odnosno akcizna politika, stalno preispituju u cilju iznalaženja optimalnih rješenja, pišu Nezavisne.