Bosna i Hercegovina, uprkos mnogim zakonskim preprekama, već ima 145 električnih punionica (konektora) za električna vozila, od čega je 40-tak potpuno javnih, dok su ostale poluprivatnog karaktera i pretežno se nalaze u trgovačkim centrima, na parkinzima hotela i sl.
Nažalost, Bosna i Hercegovina znatno zaostaje u elektromobilnosti u odnosu na regiju, a posebno u odnosu na Europsku uniju.
U BiH imamo 3 puta manje registrovanih ekološki prihvatljivih vozila – svega 4 posto.
Imamo svega 41 registrovano električno vozilo i 890 registriranih vozila na hibridni pogon.
Broj ekološki prihvatljivih registrovanih vozila u Evropskoj uniji u 2020. godini je preko 2 miliona ili 12,6% od ukupnog voznog parka.
Instalirano je oko 225.000 javnih električnih punionica i njihov broj rapidno raste iz dana u dan.
“Da bismo imali više eko vozila na terenu, nadležni organi trebaju kreirati povoljan poslovni ambijent, počevši od potpunog ukidanja carine na električne automobile, koja trenutno iznosi 5%, te smanjenja carina za hibridna vozila sa 15% na 5%. Većina zemalja u okruženju uopće nema carinu na električna vozila, dok je u prosjeku visina carine za vozila koja nemaju preferencijal iz Evropske unije oko 5%”, rekao je Haris Muratović, predsjednik Udruženja ovlaštenih zastupnika i trgovaca automobilima pri Privrednoj komori FBiH.
Nadležne institucije u entitetima i kantonima,dodaje, trebale bi potpuno ukinuti porez na imovinu za električna, a prepoloviti za hibridna vozila kako bi podstakle vozače da razmišljaju o ekološki prihvatljivim vozilima.
“Samo u protekle tri godine kroz naplatu naknade za okoliš FBiH je naplatila blizu 33,5 miliona KM od građana tokom registracije vozila. Dio navedenih sredstava, tačnije 70% se vraća kantonima, međutim ni jedan Kanton u FBiH, izuzev tuzlanskog, nije uradio ništa konkretno s ciljem smanjenja zagađenja koje dolazi iz transporta. Iz ovog budžeta bi se mogle i trebale izdvajati stimulacije za nabavku ekološki prihvatljivih vozila“, ističe Muratović.
Fond za zaštitu okoliša FBiH je do sada podržao nekoliko projekata u kojima je subvencionirao promociju elektromobilnosti (od nabavke i upotrebe eko prihvatljivih vozila, do tendera stimulacije za nabavku eko vozila, te izgradnje električnih punionica i sl.).
“Nadamo se da će nadležne institucije u BiH slijediti primjer susjeda, te stimulisati nabavku ekološki prihvatljivih vozila, pojednostaviti procedure za instalaciju punionica, ukinuti carine na električna vozila i smanjiti carinu na 5% za hibride“, dodaje Muratović.
Sve susjedne države izdvajaju znatna sredstva za podršku pri kupovini ekološki prihvatljivih vozila, naročito za vozila sa električnim pogonom. Srbija tako daje podsticaje do 5.000 €, Hrvatska subvencionira iznos jednak PDV-u, dok Slovenija izdvaja i do 8.500 € subvencije po kupljenom električnom vozilu.
Međutim, uprkos svim trenutnim otežavajućim okolnostima, BiH ima izniman potencijal za razvoj sektora elektromobilnosti, što je ujedno i prijeka potreba usljed velikog zagađenja zraka uzrokovanog i emisijom CO2 zastarjelog voznog parka.
Istovremeno, elektromobilnost predstavlja svojevrsnu šansu bosanskohercegovačkim kompanijama za proširenjem poslovnih aktivnosti, a što dokazuje i veliki interes brojnih privrednih subjekata iz različitih sektora poput automobilske industrije, zaštite okoliša, trgovaca automobilima, elektroenergetike, elektroindustrije, saobraćaja, distribucije nafte i naftnih derivate, okupljenih u proaktivnom radu Udruženja za elektromobilnost pri Privrednoj komori FBiH.
RTV Slon/Akta.ba
